Pitam se da li se stripovi jos uvek citaju.Cini mi se da ne,tj citaju se manje nego pre,cita ih odredjen,posvecen krug ljubitelja stripa,citaju ih ljudi jednostavno zaljubljeni u strip sa puno strasti i ljubavi i sa nadom da ce u njima naci nesto novo ili oziveti nesto vec pomalo zaboravljeno,nesto sto im je nekad predstavljalo nesto znacajno u zivotu.Strip polako umire i ocigledan dokaz je taj sto ih vise nema u masovnoj prodaji i sto i kad se prodaju,prodaju se u tvrdim povezima,stampani na skupom papiru skupom stamparskom bojom.Stripovi za posvecene,stripovi za nekog,ne za svakog.
Mozda stripovi i ne umiru ali se menjaju,menjaju se pod pritiskom novih medija.Moja generacija je odrasla uz strip u vremenu kad na tv-u nije bilo tri stotine kanala,kad nije bilo PC igrica,kompjutera,interneta,Play stationa itd.Strip je bio tada sve to gore navedeno.Jedina mogucnost zabave a da nije tv na kojem nije ionako bilo nista osim tri kanala ili da nije obavezna skolska lektira.Politikin Zabavnik je bio uvertira za ulazak u carstvo stripova.Kasnije su stigli Lunov-Magnusovi stripovi u izdanju Dnevnika,pa Stripoteka i na kraju kult Alan Ford.Bilo je jos kojekakvih izdanja ali ova su za mene bila najvaznija.
Omiljeni strip junak mi je bio Srebrni Letac.Neverovatan lik koji me jos dan danas fascinira.Verovatno najsjebaniji lik u istoriji stripa,totalno u kurcu i to tako da sve boli.Srebrni Letac,frajer sa druge planete,pokusava da spase planetu Zemlju,pokusava da spase svoju dusu.Bespostedna borba protiv Galactusa,civilizacije koja hara svemirom,kojoj je Srebrni Letac prodao dusu da bi spasio svoju planetu i koji spasava Zemlju u nadi da ce svoju dusu povratiti.Srebrni Letac ili Sjebani Faust,nekako na isto dodje.Standardna prica u svakom stripu,borba izmedju dobra i zla ali ovde bez srecnog kraja,samo muka i grbavljenje u nedogled.Brutalno mocan je bio Letac,peglao je daskom kao pomahnitao,uredno je overavao i orbitu kad je trebalo,dobijao je bitke ali rat ne.Galactuse nije pobedio,dusu nije povratio i zbog toga je bio neverovatno tuzan.Svaku,ama bas svaku epizodu bio je uzasno tuzan,suze su se iz papira cedile.Kad i dobije bitku a dobijao ih je svaku epizodu on je i dalje bio tuzan.Bilo je tu i neke ljubavi i koliko se secam patio je on i za nekom cicom koja mu je nedostajala.Totalni pacenik,ok,to sa dusom je zaista malo zajebano ali cice su se uvek palile na surfere pa kao da nije mogao da savata nesto usput,krug,dva na dasci i eto nove ljubavi,kao nikad do tad.Patnja iz epizode u epizodu,pobeda iz epizode u epizodu,sto je vise pobedjivao to je bio tuzniji,pizdarija,kao da se bojao povratka duse,kao da se bojao kraja borbe i pobede.
Bilo je tu jos omiljenih strip junaka ali mrzi me da o njima dalje pisem.Letaca sam naveo zbog moje licne opsesije prema prici o njemu.Ostalo preskacem,ionako su o svemu tome napisane gomile knjiga,elaborata,studijskih radova,snimljeni su filmovi,napravljene video igrice......
Na kraju dolazimo do kardinalnog pitanja "kakav je bio uticaj stripa na omladinu?".Po mom misljenju gotovo nikakav.Stripovi su ostali samo ovlas zabelezeni u nasim limitiranim memorijama.Citali smo ih u pubertetu kad nista u sustini nismo kapirali i kad je citanje stripa zahtevalo intelektualni napor za nijansu veci od npr promatranja muvinog govanjceta na zidu.Nista pametno iz stripova nismo dobili,o zenama nista nismo naucili a tada nam je to bas trebalo,zene su u stripovima bile tek objekti koji popunjavaju prazan prostor.Lajt motiv svih stripova je bilo i bezrezervno drugarstvo glavnog i sporednog lika.Danas bi se to nazvalo latentnom pederastijom.
Kratkim ali vrlo inteligentnim i meni svojstvenim razmisljanjem dosao sam do sledeceg zakljucka:najveci uticaj na nas,konzumente stripova i tadasnje pubertetlije je bio taj da smo citanjem stripova u svoje mlade organizme tada uneli odredjene kolicine stamparske boje.Posle citanja stripova prsti su nam uvek bili sivi od olovne boje i te iste prste smo stalno gurali u usta.Olovo je visokootrovan teski metal koji se ne moze izbaciti iz organizma i moze da dovede do tezih mentalnih ostecenja.Direktan dokaz za ovu moju teoriju je iznenadno pojavljivanje mog drugara 2:09 za koga opravdano sumnjam da je upravo plod ponikao iz olovnog jajeta.Drugar star trideset godina.......
Нема коментара:
Постави коментар