Ponovo jedan od onih usranih dana.Rano ustajanje,mozak radi dvesto na sat.Nervoza,ne znam ni sam zasto.Misli totalno zbrkane,puno misli,samo lete kroz glavu bez smisla,bez reda.Nisam opsednut smislom i redom ali ne volim kada sam nervozan.Ispijanje espresa,jednog,drugog,treceg,cigarete,samo varim,setam se po stanu,bauljam,u gacama i strokavoj majici,bos,hladno mi je po nogama,stopala su mi ledena,nema veze,znojim se.Televizor vristi u drugoj sobi,masina vredno radi,pere,pere moje radno odelo,nema puno posla zadnje vreme za masinu.Ekonomska kriza,zabole me za ekonomsku krizu,kriza je stalno,svaki dan,svaku jebenu godinu,ekonomska kriza,socijalna kriza,ratna kriza,seksualna kriza,kriza identiteta,kriza jer nema krize,kriza kad je ima previse....
Zasto sam danas tako lud.Nema odgovora,mozda i bolje,ne treba kopati puno po sebi,ume da smori,ume da zaboli.Igra mi u zeludcu,mozda je samo od hektolitra kafe na prazan stomak,mozda i nije.Pisem,sve sa puno zareza,misli samo lete,ne mogu da ih saberem na gomilu.Frustacija rano ujutro?Nema razloga u sustini,nisam bolestan a ipak je tu.Bar sam oprao radno odelo,sa Persil deterdzentom i omeksivacem Silan.Volim miris deterdzenta u stanu,bolji je od ohladjenog duvanskog dima.Volim i kad mi kafa iskipi,lep zagoreo miris.
Sta raditi,da idem u park,da se prosetam.Bezveze,ne mogu cak ni batina dobiti u parku,park je rezervisan u ovo doba dana za majke sa decom,penzionere,dzogere,ljubitelje kucnih ljubimaca.Jedino mogu u govno da ugazim,kazu da to donosi srecu,nisam siguran.
Ne mogu da citam,ne mogu televiziju da gledam.Da citam nemam ni sta.Od televizije mi ide vec kiselo,nema nista,nesrece,ubistva,ratovi,sranja,zabole me za sve to,zabole me sto tamo neko puca,gine,umire,zabole me sto je u nekoj vukojebini pao avion sa 164 putnika i 5 clanova posade.Zabole me i za nove inicijative za suzbijanje svetske ekonomske krize i za to sto je Ban Ki Mun generalni sekretar Ujedinjenih Nacija povodom necega,negde, izrazio zabrinutost.Mnogo mi je bitnije da stavim zarez na pravo mesto,bitnije od raskomadana 164 putnika i 5 clanova posade.
Podne je,nabadam slova po tastaturi,besno,puno gresim,mala,velika slova,razmaci,vremena.Sa zarezima nemam toliko problema.Trebace mi vecnost da sve ispravim i stavim na mesto.Ne volim da prepravljam i ispravljam,to onda vise nije to.Narocito ne volim da brisem i pisem nove recenice,lenj sam za tako nesto,ne vidim cilj prepravljanja.Sta izbacim iz sebe to je to,kao kenjaza,niko normalan ne vraca govno u sebe.Pa ni nenormalan
Gladan sam,idem da jedem,proces se nastavlja,hrana unutra,hrana napolje,danima tako,godinama.....
Нема коментара:
Постави коментар