Komad namestaja cija je osnovna i jedina namena da je odredjen za cisto uzivanje.Krevet je za spavanje,uglavnom,sporet za spremanje hrane a ostalo necu ni da spominjem.Njeno velicanstvo fotelja je presto hedonizma i bez fotelje stan makar kakav da je jednostavno nije potpun.Fotelja mada sluzi samo za sedenje ima visestruku namenu,u fotelji mozete citati neku knjigu,iz fotelje mozete gledati kroz prozor negde gde je sve lepse,u fotelji se mozete smejati ili plakati,u fotelji mozete jesti,cigareta u fotelji ima poseban ukus a iz fotelje mozete i pomno promatrati imaginarnu tacku na zidu kao da je to najvaznija stvar na svetu.Fotelja pruza osecaj izolovanosti,caura,jer onaj ko sedi u fotelji sedi uglavnom sam i samo od njegove dobre volje zavisi da li ce mu u istoj neko praviti drustvo.Fotelja je pravljena za jedinku.
Fotelja ima raznih ali ja nekako najvise volim one fotelje iz sedamdesetih godina dvadesetog veka.Velike i nezgrapne,zauzimaju puno prostora,uzasno su dizajnirane i obicno su bile presvucene nekim materijalima koji sa ukusom veze nemaju ali su zato bile neverovatno udobne.Obicno su bile servirane u paketu od dva komada,regal "visoki sjaj" sa bifeom,rupom za tv i prostorom za dva kubika Kardeljevih ili Brozovih sabranih dela koje niko nije citao,malim stocicem,niskim i neupotrebljivim sa kojeg da bi nesto uzeli morate da se savijete tako da vam nesto gadno skljocne u kicmi i na kraju trosed koji se po potrebi razvlacio za spavanje i koji da je Spanska inkvizicija imala u svoje vreme brze bi obavila posao.Gobleni na zidu i to je to i kad se sav taj kompletic lepo spakuje u sobu obicno bi se ponosni vlasnik-dekorater malo zamislio i pocesao po glavi zbog pitanja koje se samo po sebi nametalo "a da se nisam malo zajebao".Onda bi tako umoran i zabrinut seo u fotelju,osetio cari udobnosti a namestaj bi ostao tu gde je bar sledecih trideset godina ili dok se ne bi sam od sebe raspao.
_____________________________________________________________
Autor fotografije je moj drug Grba i ovim zelim da mu se izvinem sto sam je uzeo i beskrupulozno iskoristio i postavio na blog bez pitanja.Hedonizam nosi u sebi i odredjenu dozu sebicnosti a ova rubrika je posvecena hedonizmu pa eto sad....oprosti Grba,bilo je ovo jace od mene,slab sam karakter.
Hahaha, Dokac, nisi normalan. Sad mi je jasno šta si mislio kad si rekao da ti nedostaje da pričaš sa nekim srpski. Iznenadio si me, priznajem, štaviše, našao sam se pomalo u tvojim tekstovima. Konkretno... Bela kafa u vrtiću stvarno ima odličan ukus, Ajkulu sam dugo pominjao u anegdoti "... ja sam poslednji put bio u bioskopu kad se prikazivala Ajkula 3D" a Brozova dela su takođe tu, mada verujem da ih je moja keva čak i pročitala. A u toj fotelji fali jedna baba koja govori "Ćuti, budi srećan što imaš 'leba da jedeš!"
ОдговориИзбришиVito
Baš kao moj podstanarski "zeleni salon" sa pogledom na Ribarac. I ove dve jedinke što nam zauzeše fotelje, pa nam jedva dopade, meni pod, tebi krevet. Gos'n Bravara doduše nismo zatekli u gore pomenutom salonu, mirno spava u prestonici pod belim mermerom, okružen cvećem i paunovima. A umesto goblena, imali smo jednu devojčicu sa suzom na obrazu koja je proterana na vrh regala, pa neka tamo plače. Ionako je regal period posle visokog sjaja.
ОдговориИзбришиTanja
Dokac. Gospodar patine.
ОдговориИзбриши