Voajer

Sigurno nisam jedini koji voli da sedi u basti neke kafane kad je lepo vreme.Obicno mi drustvo prave espresso,neko hladno pice sa ledom i stari dobri Lucky Strike.Subota pre podne je idealno vreme za tako nesto.Neradni dan za povlastene,radni dan za prodavce.Opustena atmosfera sve u svemu.Novine tu sluze samo kao dekor ili kao paravan,kamuflaza zapravo.Zasto volim da sedim u kafanskoj basti pre podne uz Lucky i espresso.Jednostavno volim da posmatram ljude.Volim da posmatram ljude mada ih u sustini ne volim.Volim da posmatram njihova lica,njihove pokrete,njihovu muku ili radost,zurbu ili lenjo prenemaganje.
Cesto igram igru u kojoj nema pobednika ili porazenih i u kojoj nema rezultata.Igram igru sam sa sobom,obicno pronalazim ljude koji brzo prolaze ispred mene i pokusavam da im uhvatim pogled.Kazu da su oci ogledalo duse.Verovatno u toj tvrdnji ima istine.Neverovatno sta se sve uhvati u tim pogledima,citave zivotne price.Silom prilika jako sam se dobro izvezbao da citam poglede i mimiku lica.Hteo ne hteo morao sam tome da se naucim sto uopste i nije losa stvar.U redu,svi mi citamo mimiku sa drugih lica i nisam otkrio toplu vodu ali zbog upotrebe nematernjeg jezika morao sam jako da se dobro izvezbam u toj disciplini. Italijani,koji su bez premca najveci lazovi na svetu tvrde da se mimikom sa lica moze otkriti laz jer postoji 36 razlicitih pokreta lica ili ruku koji oznacavaju laz.Ne verujem da su me slagali.Lazi,ljubav,poverenje,ironija,cinizam,bezobrazluk,zloba,podmuklost,pohlepa,tuga,radost,i gomile drugih stvari,sve to pokusavam da uhvatim u tom trenu ukrstanja pogleda.Bastenski voajerizam otprilike.Ne sekiram se,verovatno nisam jedini koji to radi a ima i gorih vrsti voajerizama.

Teatar,ulicni teatar,zivotni teatar,teatar u prolazu,teatar koji zivi.Neverovatna stvar,teatar u reziji slucajnosti,koreografiji zurbe,scenografiji urbanisticke slucajnosti i muzikom ulicne buke.Bolje od filma,bolje od televizije,bolje i od pozorista.Nenametljivo,bez glumaca,bez programa,sadrzajno do ruba eksplozije,traje koliko traje,espresso,dve cigarete,dva espressa,pakla cigareta,pivo,dva,rucak,flasa vina,pljusak,traje koliko ja zelim a ne koliko mi odredi neko drugi.Svako novo lice je nova prica,delic sekunde idemo na sledeceg.Nema glavnog glumca,nema glavne glumice,nema patetike i melodrame a ima svega,svi su glumci u glavnim rolama,stotine prica mi prolaze ispred nosa.Jednostavno ne postoji taj neko ili nesto koji bi smislio nesto bolje od tog ulicnog teatra.

Filmovi,televizija,cisto gubljenje vremena i energije,surogat religije da bi se glupi jos vise zaglupili.Ulica je prava stvar,voajerizam na ulici je u prednosti od voajerizma ispred televizora zato sto je ziv i zato sto je nepredvidljiv.Lepo je Seka rekla u "Maratoncima"-SEREM VAM SE U TON FILM,imala je stara cura pravo....