Nisam se ulenjio nego sam se skurcao.Prazan mozak,kao da mi je neko vakumirao lobanju.Vrlo neomiljeno stanje duha u koje povremeno upadam.Ok,mislim da u takva stanja mnogi od nas upadaju,nije problem,niti sam ja izuzetak,neko o tome prica,neko o tome cuti,neko pije vise nego uobicajeno a ja pisem.I pusim malo vise nego obicno,cisto da spomenem.
Bas me fino stislo i ne pusta.Stara dobra depresija,stara dobra prijateljica noci.Nema spavanja,ili ima malo i nekvalitetno.Proci ce,znam da hoce,mora,jebacu joj sve po spisku,ne znam samo kada.Tu i tamo me savlada,hrvemo se,borimo se,bacim je na ledja,odalamim je preko usta,sakrije se,pobegne fuksa.Mislim pobedio sam kad eto nje,skace iza zavese,iza ogledala,sa plafona ,lustera,zabada mi nokte u mozak,kad se najmanje nadam.Ponekad se bojim,ponekad se borim,hvatam se u kostac sa pogani,hrabro i manje hrabro,samouvereno ili iz ocaja.Mrzimo se i volimo se ili je sve "ili".Ne znam ni sam, nisam svestan svega,znam kad ode i drago mi je sto je nema ali znam da ce se vratiti,danas,sutra za nedelju dana ili ce godine proci do ponovnog susreta nas dvoje,ljubavnika koje spaja mrznja.Ziva je da zivlja ne moze biti,osecam njen vreo smrdljivi zadah za vratom,smrdi,smrdi na sumpor noci.Mrzim je,voli me.Ne moze bez mene.
Jednog dana,jednog dana ce pobediti,posisace me njena opesija mojom dusom,znam to osecam to.Pobedice me svojom ljubavlju,pokleknucu i sam,necu izdrzati,zavolecu i ja nju.Znam,u nekom delu svog mozga znam bice to velika ljubav,ljubav u kojoj cemo oboje izgoreti i ciji ce plamen biti poslednji bljesak,poslednji pozdrav svetu pre velikog puta u nistavilo.
Нема коментара:
Постави коментар